Evanđelje po Luki 15

¹ Okupljahu se oko njega svi carinici i grešnici da ga slušaju.

² Stoga farizeji i pismoznanci mrmljahu: »Ovaj prima grešnike, i blaguje s njima.«

³ Nato im Isus kaza ovu prispodobu:

⁴ »Tko to od vas, ako ima sto ovaca pa izgubi jednu od njih, ne ostavi onih devedeset i devet u pustinji te pođe za izgubljenom dok je ne nađe?

⁵ A kad je nađe, stavi je na ramena sav radostan

⁶ pa došavši kući, sazove prijatelje i susjede i rekne im: ‘Radujte se sa mnom! Nađoh ovcu svoju izgubljenu.’

⁷ Kažem vam, tako će na nebu biti veća radost zbog jednog obraćena grešnika negoli zbog devedeset i devet pravednika kojima ne treba obraćenja.«

⁸ »Ili koja to žena, ima li deset drahma pa izgubi jednu drahmu, ne zapali svjetiljku, pomete kuću i brižljivo pretraži dok je ne nađe?

⁹ A kad je nađe, pozove prijateljice i susjede pa će im: ‘Radujte se sa mnom! Nađoh drahmu što je bijah izgubila.’

¹⁰ Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božjim zbog jednog obraćena grešnika.«

¹¹ I nastavi: »Čovjek neki imao dva sina.

¹² Mlađi reče ocu: ‘Oče, daj mi dio dobara koji mi pripada.’ I razdijeli im imanje.

¹³ Nakon nekoliko dana mlađi sin pokupi sve, otputova u daleku zemlju i ondje potrati svoja dobra živeći razvratno.«

¹⁴ »Kad sve potroši, nasta ljuta glad u onoj zemlji te on poče oskudijevati.

¹⁵ Ode i pribi se kod jednoga žitelja u onoj zemlji. On ga posla na svoja polja pasti svinje.

¹⁶ Želio se nasititi rogačima što su ih jele svinje, ali mu ih nitko nije davao.«

¹⁷ »Došavši k sebi, reče: ‘Koliki najamnici oca moga imaju kruha napretek, a ja ovdje umirem od gladi!

¹⁸ Ustat ću, poći svomu ocu i reći mu: ‘Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom!

¹⁹ Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika.’«

²⁰ »Usta i pođe svom ocu. Dok je još bio daleko, njegov ga otac ugleda, ganu se, potrča, pade mu oko vrata i izljubi ga.

²¹ A sin će mu: ‘Oče! Sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim.’

²² A otac reče slugama: ‘Brzo iznesite haljinu najljepšu i obucite ga! Stavite mu prsten na ruku i obuću na noge!

²³ Tele ugojeno dovedite i zakoljite pa da se pogostimo i proveselimo

²⁴ jer sin mi ovaj bijaše mrtav i oživje, izgubljen bijaše i nađe se!’ I stadoše se veseliti.«

²⁵ »A stariji mu sin bijaše u polju. Kad se na povratku približio kući, začu svirku i igru

²⁶ pa dozva jednoga slugu da se raspita što je to.

²⁷ A ovaj će mu: ‘Došao tvoj brat pa otac tvoj zakla tele ugojeno što sina zdrava dočeka.’

²⁸ A on se rasrdi i ne htjede ući. Otac tada iziđe i stane ga nagovarati.

²⁹ A on će ocu: ‘Evo, toliko ti godina služim i nikada ne prestupih tvoju zapovijed, a nikad mi ni jareta nisi dao da se s prijateljima proveselim.

³⁰ A kada dođe ovaj sin tvoj koji s bludnicama proždrije tvoje imanje, ti mu zakla ugojeno tele.’

³¹ Nato će mu otac: ‘Sinko, ti si uvijek sa mnom i sve moje – tvoje je.

³² No trebalo se veseliti i radovati jer ovaj brat tvoj bijaše mrtav i oživje, izgubljen i nađe se!’«