Evanđelje po Marku 8

¹ Onih se dana opet skupio silan svijet. Budući da nisu imali što jesti, dozva Isus učenike pa im reče:

² »Žao mi je naroda jer su već tri dana uza me i nemaju što jesti.

³ Ako ih otpravim gladne njihovim kućama, klonut će putom. A neki su od njih došli iz daleka.«

⁴ Učenici mu odgovore: »Otkuda bi ih tko ovdje u pustinji mogao nahraniti kruhom?«

⁵ On ih zapita: »Koliko kruhova imate?« Oni odgovore: »Sedam.«

⁶ Nato zapovjedi mnoštvu da posjeda po zemlji. I uze sedam kruhova, zahvali, razlomi i davaše svojim učenicima da posluže. I poslužiše mnoštvu.

⁷ A imali su i malo ribica. Blagoslovi i njih te reče da i to posluže.

⁸ I jeli su i nasitili se. A od preteklih ulomaka odniješe sedam košara.

⁹ Bilo ih je oko četiri tisuće. Tada ih otpusti,

¹⁰ a sam sa svojim učenicima odmah uđe u lađu i ode u kraj dalmanutski.

¹¹ Tada istupiše farizeji i počeše raspravljati s njime. Iskušavajući ga, zatraže od njega znak s neba.

¹² On uzdahnu iz sve duše i reče: »Zašto ovaj naraštaj traži znak? Zaista, kažem vam, ovome se naraštaju neće dati znak.«

¹³ Tada ih ostavi, ponovno uđe u lađu pa otiđe prijeko.

¹⁴ A zaboraviše ponijeti kruha; imali su samo jedan kruh sa sobom na lađi.

¹⁵ Nato ih Isus opomenu: »Pazite, čuvajte se kvasca farizejskog i kvasca Herodova!«

¹⁶ Oni, zamišljeni, među sobom govorahu: »Kruha nemamo.«

¹⁷ Zamijetio to Isus pa im reče: »Zašto ste zamišljeni što kruha nemate? Zar još ne shvaćate i ne razumijete? Zar vam je srce stvrdnuto?

¹⁸ Oči imate, a ne vidite;
uši imate, a ne čujete?

Zar se ne sjećate?

¹⁹ Kad sam ono razlomio pet kruhova na pet tisuća, koliko punih košara ulomaka odnijeste?« Kažu mu: »Dvanaest.«

²⁰ »A kada razlomih sedam na četiri tisuće, koliko punih košara ulomaka odnijeste?« Odgovore: »Sedam.«

²¹ A on će njima: »I još ne razumijete?«

²² Dođu u Betsaidu, dovedu mu slijepca pa ga zamole da ga se dotakne.

²³ On uhvati slijepca za ruku, izvede ga iz sela, pljunu mu u oči, stavi na nj ruke i zapita ga: »Vidiš li što?«

²⁴ Slijepac upilji pogled i reče: »Opažam ljude; vidim nešto kao drveće ... hodaju.«

²⁵ Tada mu Isus opet stavi ruke na oči i slijepac progleda i ozdravi te je mogao sve jasno na daleko vidjeti.

²⁶ Tada ga posla kući i reče mu: »Ne ulazi u selo.«

²⁷ I krenu Isus i njegovi učenici u sela Cezareje Filipove. Putem on upita učenike: »Što govore ljudi, tko sam ja?«

²⁸ Oni mu rekoše: »Da si Ivan Krstitelj, drugi da si Ilija, treći opet da si neki od prorokâ.«

²⁹ On njih upita: »A vi, što vi kažete, tko sam ja?« Petar prihvati i reče: »Ti si Pomazanik – Krist!«

³⁰ I zaprijeti im da nikomu ne kazuju o njemu.

³¹ I poče ih poučavati kako Sin Čovječji treba da mnogo pretrpi, da ga starješine, glavari svećenički i pismoznanci odbace, da bude ubijen i nakon tri dana da ustane.

³² Otvoreno im to govoraše. Petar ga uze u stranu i poče odvraćati.

³³ A on se okrenu, pogleda svoje učenike pa zaprijeti Petru: »Nosi se od mene, sotono, jer ti nije na pameti što je Božje, nego što je ljudsko!«

³⁴ Tada dozva narod i učenike pa im reče: »Hoće li tko za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka uzme svoj križ i neka ide za mnom.

³⁵ Tko hoće život svoj spasiti, izgubit će ga; a tko izgubi život svoj poradi mene i evanđelja, spasit će ga.

³⁶ Ta što koristi čovjeku steći sav svijet, a životu svojemu nauditi?

³⁷ Ta što da čovjek dadne u zamjenu za život svoj?

³⁸ Doista, tko se zastidi mene i mojih riječi u ovom preljubničkom i grešničkom naraštaju – njega će se stidjeti i Sin Čovječji kada dođe u slavi Oca svoga zajedno sa svetim anđelima.«