Druga knjiga o Kraljevima 6

¹ Proročki sinovi rekoše Elizeju: »Gle, tijesan nam je prostor u tebe.

² Nego da odemo do Jordana, pa da svaki ondje uzmemo po brvno i načinimo sebi ondje prebivalište.« On odgovori: »Idite.«

³ Jedan od njih reče mu: »Udostoj se poći sa svojim slugama.« On odgovori: »Hoću.«

⁴ I pođe s njima. Kad su stigli do Jordana, uzeše sjeći drva.

⁵ A dok je jedan od njih tesao gredu, pade mu sjekira u vodu i on povika: »Jao, gospodaru! I još je bila posuđena!«

⁶ A čovjek Božji upita ga: »Gdje je pala?« Onaj mu pokaza mjesto. Tada on odsiječe komad drveta, baci ga na ono mjesto i učini da sjekira ispliva.

⁷ I reče: »Izvadi je!« I čovjek pruži ruku te je uze.

⁸ Aramejski kralj bio u ratu s Izraelom. Posavjetovao se sa svojim časnicima i rekao: »Podignite šatore na tome mjestu.«

⁹ Ali Elizej poruči izraelskom kralju: »Čuvaj se onoga mjesta jer su se Aramejci ondje utaborili.«

¹⁰ I kralj izraelski upozori ljude na mjesto za koje mu je rekao čovjek Božji. On je upozoravao i kralj se čuvao; a bilo je to više puta.

¹¹ Srce aramejskog kralja uznemiri se zbog toga, pa on pozva svoje časnike te ih upita: »Nećete li mi reći tko od naših drži s kraljem Izraelovim?«

¹² Jedan od časnika odgovori: »Ne, gospodaru kralju. Elizej, prorok Izraelov, otkriva izraelskom kralju riječi koje kazuješ u svojoj spavaonici.«

¹³ On reče: »Idite i pogledajte gdje je, pa ću već poslati da ga uhvate.« I javiše mu: »Eno ga u Dotanu.«

¹⁴ Tada kralj posla onamo konje, kola i jake čete. Oni stigoše noću i opkoliše grad.

¹⁵ Ujutro, ustavši, čovjek Božji iziđe, a to oko grada stoji vojska s konjima i kolima! Njegov mu momak reče: »Ah, gospodaru moj, što nam je činiti?«

¹⁶ A on odgovori: »Ne boj se jer ih ima više s nama nego s njima.«

¹⁷ I Elizej se pomoli ovako: »Jahve, otvori mu oči da vidi!« I Jahve otvori oči momku i on vidje: gora oko Elizeja sva prekrivena ognjenim konjima i kolima!

¹⁸ Kad su Aramejci sišli prema njemu, Elizej se ovako pomoli Jahvi: »Udari sljepoćom ove ljude!« I na riječ Elizejevu udari ih sljepoćom.

¹⁹ Elizej im reče: »Nije ovo put i nije ovo grad. Pođite za mnom, ja ću vas odvesti čovjeku koga tražite.« Ali ih odvede u Samariju.

²⁰ Kad su ulazili u Samariju, Elizej reče: »Jahve, otvori ovima oči da progledaju.« Jahve im otvori oči i oni vidješe da su usred Samarije!

²¹ Kad ih vidje kralj Izraela, reče Elizeju: »Treba li ih poubijati, oče moj?«

²² A on odgovori: »Nemoj ih ubiti. Zar ćeš ubiti one koje nisi zarobio svojim lûkom i mačem? Ponudi im kruha i vode; neka jedu i piju i neka se vrate svome gospodaru.«

²³ Kralj im priredi veliku gozbu. Pošto su jeli i pili, otpusti ih. I vratiše se svome gospodaru. I tako aramejski pljačkaši nisu više zalazili na izraelsko tlo.

²⁴ Dogodi se poslije toga te aramejski kralj Ben-Hadad skupi svu svoju vojsku i uzađe i opkoli Samariju.

²⁵ I nasta velika glad u Samariji, a opsada potraja toliko da je magareća glava stajala osamdeset šekela srebra, a četvrt kabla golubinje nečisti pet šekela srebra.

²⁶ Kada je kralj prolazio po zidinama, neka mu žena vikne: »Pomozi, gospodaru kralju!«

²⁷ On odgovori: »Neka ti pomogne Jahve! Kako ću ti ja pomoći? Nečim s gumna ili iz tijeska?«

²⁸ Još joj kralj reče: »Što ti je?« Ona odgovori: »Ova mi je žena rekla: ‘Daj svoga sina da ga pojedemo danas, a sutra ćemo pojesti moga!’

²⁹ Skuhale smo moga sina i pojele ga. A sutradan rekoh joj: ‘Daj svoga sina da ga pojedemo.’ Ali je ona sakrila svoga sina.«

³⁰ Kada je kralj čuo riječi te žene, razdrije na sebi haljine. I kad je išao po zidinama, narod vidje da mu je na tijelu kostrijet.

³¹ I reče tada kralj: »Neka mi Bog učini ovo zlo i doda drugo ako glava Elizeja, sina Šafatova, ostane danas na njegovim ramenima!«

³² Elizej sjedio u svojoj kući i starješine sjedile s njim. Kralj je ispred sebe poslao glasnika, ali Elizej reče starješinama, prije nego što je glasnik stigao do njega: »Vidite li da je onaj krvnički sin naredio da mi skinu glavu? Pazite: kada glasnik stigne, zatvorite vrata i odbijte ga od vrata. Ne čuje li se topot koraka njegova gospodara za njim?«

³³ Dok im je još govorio, kralj stupi preda nj i reče mu: »Ova je nevolja, gle, od Jahve! Što da još očekujem od Jahve?«