Hošea 9

¹ Ne raduj se, Izraele, ne kliči k’o drugi narodi;
bludu se oda,
jer, ostavivši Boga svoga,
zavolio si plaću bludničku
po svim gumnima žitnim.

² Ni gumno ni kaca neće ih hraniti,
i mlado će ih vino prevariti.

³ Neće više živjeti u zemlji Jahvinoj,
Efrajim će se vratiti u Egipat
i nečista će jela jesti u Asuru.

⁴ Neće više Jahvi lijevati vina,
nit’ će mu prinositi žrtve svoje;
kruh će im biti kao kruh žalosti,
i nečist će biti tko ga bude jeo;
jer njihov je kruh samo za njih,
neće ući u dom Jahvin.

⁵ Što ćete činiti na dan blagdanski,
na dan svetkovine Jahvine?

⁶ Jer, evo gdje odoše pred pustošenjem;
prihvatit će ih Egipat, sahraniti Memfis,
srebrna im blaga kopriva će baštiniti,
šatore će njihove obrasti trnje.

⁷ Dođoše dani kazne!
Dođoše dani odmazde!
Nek’ znade Izrael!
Lud je prorok,
nadahnuti bunca!
Zbog velikog bezakonja tvoga
i silnog buntovništva.

⁸ Efrajim uhodi šator prorokov,
stavljaju mu zamke po svim putovima,
odmazda je u kući Boga njegova.

⁹ U duboku su pali pokvarenost
kao u dane Gibeje;
spomenut će se Jahve bezakonja njihova
i grijehe će njihove kazniti.

¹⁰ Kao grožđe u pustinji nađoh ja Izraela,
kao rani plod na smokvi vidjeh oce vaše;
oni dođoše u Baal Peor, posvetiše se sramoti
i postadoše grozote kao ljubimci njihovi.

¹¹ Odletje poput ptice slava Efrajimova:
od rođenja, od utrobe, od začeća.

¹² Ako i podignu svoje sinove,
oduzet ću ih prije dobi muževne,
da, teško njima kada ih ostavim!

¹³ Efrajim je k’o da gledam Tir na njivi posađen,
al’ će Efrajim djecu svoju voditi na klanje.

¹⁴ Daj im, o Jahve! A što da im dadeš?
Daj im krilo jalovo, dojke usahle.

¹⁵ Gilgalu U Gilgalu sva je njihova zloća,
ondje sam ih zamrzio.
Zbog njihovih djela opakih
iz kuće svoje ću ih izagnati,
voljeti ih više neću,
svi su im knezovi odmetnici.

¹⁶ Pogođen je Efrajim,
korijen mu je usahnuo;
roda neće imati.
Ako im se i rodi djece,
ubit ću im mili plod utrobe.

¹⁷ Odbacit će ih Bog moj
jer ga nisu poslušali;
i potucat će se među narodima.