Estera 10

Biblija Hrvatski	JERUSALEM
1 Kralj Ahasver udari danak na zemlju i na otoke morske.	1 Le roi Assuérus leva tribut sur le continent et sur les îles de la mer.
2 Sva djela njegove moći i hrabrosti, a tako i izvještaj o uzdignuću Mordokaja koga je kralj uzvisio, zapisani su u Ljetopisima kraljevâ Medije i Perzije:	2 Tous les exploits de sa vigueur et de sa vaillance, ainsi que la relation de l'élévation de Mardochéequ'il avait exalté, tout cela est écrit dans le livre des Chroniques des rois des Mèdes et des Perses.
3 kako je Židov Mordokaj bio prvi iza kralja Ahasvera, velik u očima Židova, voljen od mnoštva svoje subraće kao pobornik blagostanja svoga naroda i glasnik mira za svoj rod. <3a>Mordokaj uskliknu: »Božje je to djelo! <3b>Sjećam se, evo, sna koji sam o tom usnio – ništa nije ostalo neispunjeno: <3c>malen izvor koji posta rijeka, svjetlo, sunce i voda u izobilju. Rijeka je Estera kojom se kralj oženio i učinio je kraljicom. <3d>Dva zmaja, to smo ja i Haman. <3e>Narodi, to su svi oni koji su se udružili da bi zatrli ime židovsko. <3f>Moj narod, to je Izrael – oni koji podigoše svoj glas k Bogu i biše spašeni. Da, Gospod spasi svoj narod! Gospod nas oslobodi svih onih zala! Bog izvede znakove i čudesa kakvih nema među poganima! <3g>Zato on baca dva ždrijeba: jedan za Božji puk, drugi za sve ostale narode. <3h>I oba ova ždrijeba izađoše u čas, vrijeme i dan koji je dosudio Bog za sve narode. <3i>Sjetio se Bog naroda svoga i dosudio pravdu baštini svojoj. <3k>I bit će im – narodu njegovu Izraelu – ovi dani mjeseca adara, to jest četrnaesti i petnaesti, dani okupljanja, radosti i veselja pred Bogom za pokoljenja dovijeka.« <3l>Četvrte godine kraljevanja Ptolemejeva i Kleopatrina, Dositej, koji se kazao kao svećenik i levit, i njegov sin Ptolemej doniješe ovo pismo o Purimu, tvrdeći da je vjerodostojno i da ga je preveo Lizimah, sin Ptolemejev, iz Jeruzalema.	3 La quatrième année du règne de Ptolémée et de Cléopâtre, Dosithée qui se disait prêtre et lévite,ainsi que son fils Ptolémée, apportèrent la présente lettre concernant les Purim. Ils la donnaient commeauthentique et traduite par Lysimaque, fils de Ptolémée, de la communauté de Jérusalem.