Knjiga o Sucima 7

¹ Urani Jerubaal, to jest Gideon, i sav narod bijaše s njim i utabori se kod En-Haroda; a tabor Midjanaca nalazio se sjeverno od njegova, podno brijega More, u dolini.

² Tada Jahve reče Gideonu: »Previše je naroda s tobom a da bih predao Midjance u njegove ruke. Izrael bi se mogao pohvaliti i reći: ‘Vlastita me ruka izbavila.’

³ Zato oglasi da narod čuje: ‘Tko se boji i strahuje, neka se vrati.’« Gideon ih iskuša. Dvadeset i dvije tisuće ljudi iz naroda vrati se, a ostade ih deset tisuća.

⁴ Jahve reče Gideonu: »Još je previše naroda. Povedi ih na vodu i ondje ću ih iskušati. Za koga ti kažem: ‘Neka ide s tobom’, taj će s tobom ići. A za koga ti kažem: ‘Neka ne ide s tobom’, taj neće ići.«

⁵ Gideon povede narod na vodu i Jahve mu reče: »Koji bude laptao vodu jezikom kao što lapće pas, stavi ga na stranu. Koji klekne da pije, odvoji ga na drugu stranu.«

⁶ Onih koji su laptali vodu jezikom – prinoseći vodu rukom k ustima – bijaše tri stotine, a sav je ostali narod kleknuo da pije.

⁷ Tad Jahve reče Gideonu: »S one tri stotine ljudi koji su laptali vodu ja ću vas izbaviti i predat ću Midjance u vaše ruke. Svi drugi neka se vrate svaki svojoj kući.«

⁸ Gideon tad naloži narodu da mu preda opskrbu i rogove, a onda otpusti Izraelce da ide svaki svome šatoru; zadrža samo one tri stotine.
A midjanski se tabor prostirao niže njega u dolini.

⁹ One noći reče mu Jahve: »Ustani, navali na tabor, jer ti ga predajem u ruke.

¹⁰ Ako se bojiš napasti, siđi najprije u tabor s Purom, momkom svojim;

¹¹ slušaj što govore; ohrabrit ćeš se i napast ćeš na tabor.« On siđe sa svojim momkom Purom do prvih taborskih straža.

¹² Midjanci, Amalečani i svi sinovi Istoka pali po dolini, brojni kao skakavci; njihovim devama ne bijaše broja, kao pijesku na obali mora.

¹³ Kad je Gideon došao, a to jedan baš pripovijedaše svome drugu što je sanjao: »Usnuo sam kako se pogača ječmenog kruha kotrlja u midjanski tabor: dokotrlja se do jednog šatora i pogodi, a šator pade, prevrnu se.«

¹⁴ A drug mu odgovori: »Nije to drugo nego mač Gideona, Joaševa sina, Izraelca. Bog mu je predao u ruke Midjance i sav tabor.«

¹⁵ Kada je Gideon čuo kako je onaj pripovjedio san i kako ga je drugi protumačio, baci se ničice, vrati se onda u tabor Izraelov i povika: »Ustajte, jer vam je Jahve predao u ruke tabor midjanski!«

¹⁶ Gideon tad podijeli svoje tri stotine ljudi u tri čete. Svakome čovjeku dade u ruke rog, prazan vrč i luč u vrču:

¹⁷ »Gledajte mene«, reče im, »i činite što i ja! Kada dođem na rub tabora, činite što budem i ja činio!

¹⁸ Kad zatrubim u rog ja i svi koji su sa mnom, tada i vi zasvirajte u rog oko sveg tabora i vičite: ‘Za Jahvu i Gideona!’«

¹⁹ Gideon i stotina ljudi što ga je pratila dođoše na rub tabora pri početku ponoćne straže; tek što su postavili straže, oni zatrubiše u rogove i razbiše vrčeve koje su imali u ruci.

²⁰ Tako tri čete zasviraše u rogove i razbiše vrčeve; lijevom rukom držahu luči, a desnom rogove da trube i udariše vikati: »Za Jahvu i Gideona!«

²¹ I svaki stajaše nepomično na svome mjestu uokrug tabora. Tada se probudi sav tabor i Midjanci vičući nagnuše u bijeg.

²² Dok su one tri stotine trubile u rogove, učini Jahve te oni u taboru okrenuše mač jedan na drugoga. I sva se vojska razbježa do Bet-Hašita, prema Sartanu, do Abel-Meholske obale kod Tabata.

²³ A Izraelci iz plemena Naftalijeva, Ašerova i iz svega plemena Manašeova sabraše se i pognaše Midjance.

²⁴ Gideon posla glasnike po svoj Efrajimovoj gori da govore: »Siđite pred Midjance i zauzmite prije njih sve gazove do Bet-Bara i Jordana.« Svi se ljudi od plemena Efrajimova odazvaše i zauzeše gazove voda do Bet-Bara i Jordana.

²⁵ I uhvatiše dva midjanska kneza, Oreba i Zeeba; Oreba ubiše na Orebovoj stijeni, a Zeeba kod Zeebova tijeska. Progonili su Midjance i donijeli Gideonu preko Jordana glavu Orebovu i Zeebovu.