Knjiga Postanka 17

¹ Kad je Abramu bilo devedeset i devet godina, ukaza mu se Jahve pa mu reče: »Ja sam El Šadaj – Bog svesilni.
Mojim hodi putem i neporočan budi.

² A savez svoj ja sklapam s tobom
i silno ću te razmnožiti.«

³ Abram pade ničice dok mu Bog govoraše dalje:

⁴ »A ovo je savez moj s tobom:
postat ćeš ocem mnogim narodima;

⁵ i nećeš se više zvati Abram –
već Abraham će ti ime biti,
jer naroda mnogih ocem ja te postavljam.

⁶ Silno ću te rodnim učiniti; narode ću iz tebe izvesti; i kraljevi će od tebe izaći.

⁷ Savez svoj sklapam između sebe i tebe i tvoga potomstva poslije tebe – savez svoj za vjekove: ja ću biti Bogom tvojim i tvoga potomstva poslije tebe.

⁸ Tebi i tvome potomstvu poslije tebe dajem zemlju u kojoj boraviš kao pridošlica – svu zemlju kanaansku – u vjekovni posjed; a ja ću biti njihov Bog.«

⁹ Još reče Bog Abrahamu: »A ti savez čuvaj moj – ti i tvoje potomstvo poslije tebe u sve vijeke.

¹⁰ A ovo je savez moj s tobom i tvojim potomstvom poslije tebe koji ćeš vršiti: svako muško među vama neka bude obrezano.

¹¹ Obrezujte se, i to neka bude znak saveza između mene i vas.

¹² Svako muško među vama, kroz vaša pokoljenja, kad mu se navrši osam dana, neka bude obrezano; i rob, rođen u vašem domu, i onaj što bude kupljen od stranca, koji ne bude od vaše krvi.

¹³ Da, i rob rođen u tvome domu ili za novac kupljen mora se obrezati! Tako će moj savez na vašem tijelu ostati vječnim savezom.

¹⁴ Muško koje se ne bi obrezalo neka se odstrani od svoga roda: takav je prekršio moj savez.«

¹⁵ Još reče Bog Abrahamu: »Tvojoj ženi Saraji nije više ime Saraja: Sara će joj ime biti.

¹⁶ Nju ću ja blagosloviti i od nje ti dati sina; blagoslov ću na nju izliti te će se narodi od nje razviti; kraljevi će narodima od nje poteći.«

¹⁷ Abraham pade ničice pa se nasmija i reče u sebi: »Onome komu je stotinu godina, zar se može roditi dijete? Zar će Sara u devedesetoj rod rađati!«

¹⁸ Abraham reče Bogu: »Neka tvojom milošću Jišmael poživi!«

¹⁹ A Bog reče: »Ipak će ti tvoja žena Sara roditi sina; nadjeni mu ime Izak. Savez svoj s njime ću sklopiti, savez vječni s njime i s njegovim potomstvom poslije njega.

²⁰ I za Jišmaela uslišah te. Evo ga blagoslivljam: rodnim ću ga učiniti i silno ga razmnožiti; dvanaest će knezova od njega postati i u velik će narod izrasti.

²¹ Ali ću držati svoj savez s Izakom, koga će ti roditi Sara dogodine u ovo doba.«

²² Kad je završio razgovor s njim, od Abrahama Bog se podiže.

²³ Uzme zatim Abraham svoga sina Jišmaela i sve robove koji su bili rođeni u njegovu domu i sve koje je kupio novcem – sve muške ukućane – pa ih toga istog dana obreže, kako mu je Bog rekao.

²⁴ Abrahamu bijaše devedeset i devet godina kad se obrezao,

²⁵ a njegovu sinu Jišmaelu bijaše trinaest godina kad ga obreza.

²⁶ Tako su toga istog dana bili obrezani Abraham i njegov sin Jišmael;

²⁷ i svi muškarci njegova doma, rođeni u njegovoj kući ili za novac kupljeni od stranca – svi s njim bijahu obrezani.