Psalmi 35

VULGATA	Biblija Hrvatski
1 In finem. Servo Domini ipsi David.	1 Davidov. Optuži, Jahve, tužitelje moje i napadni one koji mene napadaju!
2 Dixit injustus ut delinquat in semetipso : non est timor Dei ante oculos ejus.	2 Stavi oklop, uzmi štit svoj i ustani meni u pomoć!
3 Quoniam dolose egit in conspectu ejus, ut inveniatur iniquitas ejus ad odium.	3 Zavitlaj kopljem i presretni progonitelje moje, reci mojoj duši: »Ja sam tvoje spasenje.«
4 Verba oris ejus iniquitas, et dolus ; noluit intelligere ut bene ageret.	4 Nek’ se smetu i postide koji život moj traže, nek’ uzmaknu i nek’ se posrame koji mi propast snuju!
5 Iniquitatem meditatus est in cubili suo ; astitit omni viæ non bonæ : malitiam autem non odivit.	5 Nek’ budu k’o pljeva na vjetru kad ih anđeo Jahvin potjera!
6 Domine, in cælo misericordia tua, et veritas tua usque ad nubes.	6 Mračni i skliski bili im putovi kad ih anđeo Jahvin bude gonio!
7 Justitia tua sicut montes Dei ; judicia tua abyssus multa. Homines et jumenta salvabis, Domine,	7 Bez razloga napeše mi mrežu, bez razloga grob duši mojoj iskopaše.
8 quemadmodum multiplicasti misericordiam tuam, Deus. Filii autem hominum in tegmine alarum tuarum sperabunt.	8 Propast će ih stići iznenada, u mrežu koju napeše sami će se uhvatiti, past će u jamu što je iskopaše!
9 Inebriabuntur ab ubertate domus tuæ, et torrente voluptatis tuæ potabis eos :	9 A moja će duša klicati u Jahvi, radovat će se u spasenju njegovu.
10 quoniam apud te est fons vitæ, et in lumine tuo videbimus lumen.	10 Sve će kosti moje govoriti: Tko je, Jahve, poput tebe koji ubogog spašavaš od silnika, jadnika i siromaha od pljačkaša?
11 Prætende misericordiam tuam scientibus te, et justitiam tuam his qui recto sunt corde.	11 Ustadoše svjedoci opaki: pitaju me za ono što ne znam.
12 Non veniat mihi pes superbiæ, et manus peccatoris non moveat me.	12 Vraćaju mi zlo za dobro, duša moja zapada u osamu.
13 Ibi ceciderunt qui operantur iniquitatem ; expulsi sunt, nec potuerunt stare.	13 U bolesti njihovoj nosio sam kostrijet, dušu svoju postom morio, i molitva mi se u krilo vraćala.
	14 Kao za prijateljem, za bratom – obilažah tužan; od žalosti se pogurih kao onaj što za majkom žali.
	15 A sada kad posrnuh ja, oni se raduju, skupiše se protiv mene da udare iznenada, i bez prestanka oni me razdiru.
	16 Ruglom na ruglo iskušavaju me i zubima škripaju na mene.
	17 O Jahve, dokle ćeš gledati? Istrgni mi dušu nasrtajima njihovim, otmi lavovima jedino dobro moje!
	18 Zahvalit ću ti u velikom zboru, slavit ću te među pukom brojnim.
	19 Nek’ se ne raduju nada mnom dušmani nepravedni, nek’ ne namiguju očima oni koji me nizašto mrze!
	20 Jer oni ne misle o miru, već spletke snuju protiv mirnih u zemlji.
	21 Razvaljuju svoja usta na me i govore: »Ha, ha, vidjesmo očima svojim!«
	22 Ti sve vidiš, o Jahve! Nemoj šutjeti! Gospode, od mene se ne udaljuj!
	23 Preni se, ustani da me obraniš, Bože moj, Gospode, vodi parnicu moju!
	24 Po svojoj me pravdi sudi, Jahve, Bože moj, nek’ se ne raduju nada mnom!
	25 Nek’ ne misle u srcu: »Ispunila nam se želja!« Nek’ ne reknu: »Progutali smo ga!«
	26 Nek’ se postide i posrame svi zajedno koji se nesreći mojoj raduju! Nek’ se odjenu stidom i sramotom oni koji se podižu na me!
	27 Nek’ radosno kliču kojima je pravo moje na srcu i nek’ svagda govore: »Velik je Jahve! Milo mu je spasenje sluge njegova!«
	28 A moj će jezik kazivati pravdu tvoju i hvalu tebi navijeke.