Zaharija 2

¹ Podigoh oči i vidjeh. I gle: četiri roga.

² Upitah anđela koji je govorio sa mnom: »Što je ovo?« On mi odgovori: »To su rogovi koji su raznijeli Judu, Izraela i Jeruzalem.«

³ Onda mi Jahve pokaza četiri kovača.

⁴ A ja upitah: »Što su došli ovi raditi?« On mi odgovori: »Ono su rogovi koji su raznijeli Judu te se nitko više ne usuđuje dići glavu; a ovi su došli da ih zastraše i da slome rogove narodima koji podizahu rog na zemlju Judinu kako bi je raznijeli.«

⁵ Podigoh oči i vidjeh. I gle: čovjek, a u ruci mu mjeračko uže.

⁶ Upitah ga: »Kamo ideš?« Odgovori mi: »Da izmjerim Jeruzalem i da vidim koliko je širok a koliko dug.«

⁷ I gle, anđeo koji je govorio sa mnom stajaše nepomično, a drugi mu iziđe ususret

⁸ i reče mu: »Trči, reci onome mladiću ovako: ‘Jeruzalem će biti kao otvoren grad radi mnoštva ljudi i stoke koji će biti u njemu.

⁹ A ja ću mu’ – riječ je Jahvina – ‘biti ognjen zid unaokolo i slava njegova sred njega.’«

¹⁰ »Hej! Hej! Bježite iz zemlje sjeverne« – riječ je Jahvina –
»jer u sva četiri vjetra nebeska
razasuo sam vas« – riječ je Jahvina!

¹¹ »Hej, Sione, koji živiš kod kćeri babilonske, spasi se!«

¹² Ovako govori Jahve nad vojskama,
čija me slava izaslala
k narodima koji su vas opljačkali:
»Tko vas dira, dira mi zjenicu oka.

¹³ Gle, ruku dižem na njih
da plijenom budu svojim robovima.«
Znat ćete tako da me posla Jahve nad vojskama!

¹⁴ »Kliči i raduj se, Kćeri sionska,
jer evo, dolazim usred tebe prebivat’« – riječ je Jahvina.

¹⁵ »U onaj dan mnogi će narodi uz Jahvu prionuti
i bit će narod moj,
a ja ću prebivati usred tebe.«
Znat ćeš tako da me tebi posla Jahve nad vojskama.

¹⁶ I Judeja će biti baština Jahvina,
njegov dio u svetoj zemlji,
i on će opet izabrati Jeruzalem.

¹⁷ Tiho, ljudi svi, pred Jahvom,
jer, evo, on ustaje iz svetoga prebivališta svojega!