Druga knjiga o Kraljevima 2

¹ Elizej Evo što se dogodilo kad je Jahve uznio Iliju na nebo u vihoru: Ilija i Elizej pošli iz Gilgala.

² I reče Ilija Elizeju: »Ostani ovdje jer me Jahve šalje do Betela.« Elizej odgovori: »Života mi Jahvina i tvoga: ja te neću ostaviti!« I siđoše do Betela.

³ A proročki sinovi koji su boravili u Betelu iziđoše Elizeju ususret i rekoše mu: »Znaš li da će danas Jahve uzeti tvoga gospodara iznad tvoje glave?« On reče: »I ja to znam; tiho!«

⁴ Ilija mu reče: »Elizeju! Ostani ipak ovdje jer me Jahve šalje do Jerihona.« Ali on odgovori: »Života mi Jahvina i tvoga: ja te neću ostaviti!« I uđoše u Jerihon.

⁵ Proročki sinovi koji su živjeli u Jerihonu priđoše Elizeju i rekoše mu: »Znaš li da će danas Jahve uzeti tvoga gospodara iznad tvoje glave?« On reče: »I ja to znam; tiho!«

⁶ Ilija mu reče: »Ostani ipak ovdje jer me Jahve šalje do Jordana.« Ali on odgovori: »Života mi Jahvina i tvoga: ja te neću ostaviti!« I tako pođoše obojica.

⁷ I pedeset proročkih sinova pođe i zaustavi se podalje, dok su se njih dvojica zadržala na obali Jordana.

⁸ Tada Ilija uze svoj ogrtač, smota ga i udari njime po vodi, a voda se razdijeli na dvije strane. I obojica prijeđoše po suhu.

⁹ A kad prijeđoše, Ilija će Elizeju: »Traži što da ti još učinim prije nego što budem uznesen ispred tebe!« A Elizej odgovori: »Neka mi u dio padne obilje tvoga duha!«

¹⁰ Ilija odgovori: »Mnogo tražiš: ako me budeš vidio kad budem uznesen ispred tebe, bit će ti tako; ako pak ne budeš vidio, neće ti biti.«

¹¹ I dok su tako išli i razgovarali, gle: ognjena kola i ognjeni konji stadoše među njih i Ilija u vihoru uziđe na nebo.

¹² Elizej je gledao i vikao: »Oče moj, oče moj! Kola Izraelova i konjanici njegovi!« I više ga nije vidio. Uze tada svoje haljine i razdera ih nadvoje.

¹³ I podiže Ilijin plašt, koji bijaše pao s njega, te se vrati i zaustavi se na obali Jordana.

¹⁴ Uze onda Ilijin plašt i udari po vodi govoreći: »Gdje je Jahve, Bog Ilijin?« I kad udari po vodi, ona se razdijeli na dvije strane i Elizej prijeđe.

¹⁵ Proročki su sinovi to sa strane vidjeli pa rekoše: »Duh je Ilijin počinuo na Elizeju!« I krenuše mu ususret, baciše se pred njim na zemlju

¹⁶ i rekoše mu: »Evo ovdje s tvojim slugama pedeset junaka. Dopusti im da idu tražiti tvoga gospodara; možda ga je Duh Jahvin uzdigao i bacio na koju goru ili u kakvu dolinu.« On im odgovori: »Ne šaljite nikoga.«

¹⁷ Ali kako su oni svejednako navaljivali, reče im: »Pošaljite!« I poslaše pedesetoricu; tražili su ga tri dana, ali ga nisu našli.

¹⁸ Vratiše se Elizeju, koji je ostao u Jerihonu, i on im reče: »Nisam li vam rekao: ‘Nemojte ići!’?«

¹⁹ Ljudi iz grada rekoše Elizeju: »Lijepo je u gradu, kako to može vidjeti i naš gospodar, ali je voda loša i zemlja neplodna.«

²⁰ On reče: »Donesite mi novu zdjelu i metnite soli u nju!« I oni mu je donesoše.

²¹ On tada ode na izvor, baci u nj soli i reče: »Ovako govori Jahve: ‘Ozdravljam ovu vodu. Neće od nje više biti ni smrti ni neplodnosti.’«

²² I voda postade zdrava i takva je do današnjeg dana, po riječi koju je izrekao Elizej.

²³ Odatle je uzašao u Betel. Dok je išao putem, dječaci bijahu izišli iz grada i rugahu mu se govoreći: »Hodi, ćelo! Hodi, ćelo!«

²⁴ On se obazre, pogleda ih i prokle ih u ime Jahvino. I odmah iziđoše dva medvjeda iz šume i rastrgaše četrdeset i dvoje djece.

²⁵ Odatle ode on na goru Karmel, a odande se vrati u Samariju.